Biosens institut

BioSens centar je početkom aprila prerastao u istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema. Zahvaljujući sjajnim uspesima postignutim u 27 do sada realizovanih i 16 tekućih evropskih projekata, BioSens je uspeo da postane ugledna međunarodno priznata institucija. Za sada ga čini tim od 68 vrhunskih istraživača, prosečne starosti od 33 godine, a sa sve većim projektima koji dolaze planira se i dalje povećanje broja zaposlenih.

Trenutno najaktuelniji je projekat Antares za koji je institutu Evropska komisija dodelila sredstva u visini od 433 hiljade evra. Ukoliko pak bude prihvaćen biznis plan toj sumi biće pridodato još impozantnih 29 miliona evra, što bi značilo da institut postaje Evropski centar izvrsnosti, odnosno jedna od vodećih evropskih istraživačkih insitucija.

Institut BioSens čini nekoliko grupa koje se bave komunikacionim tehnologijama i obradom signala, nano i mikroelektronikom, daljinskom detekcijom, otkrivanjem znanja, robotikom i mehatronikom i ekologijom. Među zaposlenim istraživačima i naučnicima je veliki broj onih koji su studije završili na Katedri za telekomunikacije i obradu signala, na šta je Katedra izuzetno ponosna.


Više o BioSensu možete saznati na www.biosense.rs, ili putem brošure.

Cevas - centar za istraživanje vibro-akustičkih sistema i obradu signala

CEVAS - centar za izvrsnost Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu osnovan je oktobra 2014. godine. Delatnost koju ona obuhvata je prioritetno naučna, a čine je tri istraživačke grupe sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu:
• grupa za akustiku i govorne tehnologije
• grupa za obradu biomedicinskih signala
• grupa za nelinearnu dinamiku i oscilacije,pri čemu su prve dve sa Katedre za telekomunikacije i obradu signala. 

Grupu za akustiku i govorne tehnologije čini tim istraživača fokusiranih na zvuk i obradu audio signala, koji je najpoznatiji po rezultatima iz obrade govornog signala - automatsko prepoznavanje govora (ASR) i sinteza govora na osnovu teksta (TTS) - ali u poslednje vreme širi svoju delatnost i na automatsko prepoznavanje govornika i emocija u glasu, kao i primene svih ovih govornih tehnologija u multimodalnim dijaloškim sistemima koji će moći da komuniciraju sa ljudima približno prirodno kao što ljudi komuniciraju međusobno.

Sadašnji rad grupe za obradu biomedicinskih signala pokriva nekoliko oblasti. Pre svega, to je obrada kardiovaskularnih signala. Ritam srca predstavlja osnovu za muzički tempo andante (normalan, relaksiran tempo) i možda se i zbog toga smatra da je rad srca (EKG signal) periodičan, iako se zapravo radi zapravo o nestacionarnom pseudosinhronom signalu. Drugi tematski okvir rada je obrada neuralnih signala. Polazeći od kompozitnih signala (EKG), preko izolovanih signala jedne ćelije u kori velikog mozga, ekipa se spustila i do molekularnih razmera, prateći oscilacije protona pojedinačnih elemenata (vodonika i ponekad kiseonika). 

Funkcionalna magnetna rezonanca

BioS: biomedicina kao nauka budućnosti

Da li znate šta se nalazi na slici?

Na slici se nalazi rendgenski snimak karlice. Originalni, neobrađeni rendgenski snimci zaista ovako izgledaju. Na svu sreću po lekare i pacijente, mnogi timovi inženjera po celom svetu, među kojima je i BioS tim Katedre za telekomunikacije i obradu signala, bave se biomedicinom. Koristeći napredne metode obrade signala, BioS-u polazi za rukom da od tamne i totalno neupotrebljive slike (levo) dođe do jasne rendgenske slike pogodne za dijagnostiku (dole).

Biomedicina je definitivno zanimanje budućnosti. Njujork Tajms procenjuje da će porast potražnje za stručnjacima u ovoj oblasti porasti za impozantnih 72% u naredne tri godine. Ova oblast zahteva posedovanje znanja iz velikog broja različitih grana nauke i tehnike, na šta mogu da računaju svi studenti smera za Komunikacione tehnologije i obradu signala. Kompanije koje se nalaze pri Katedri nude rešenja za digitalnu radiografiju, robotiku visokih performansi i korisnički interfejs za akviziciju, obradu i prikaz slika. Sarađuju sa prestižnim svetskim univerziteta poput Univerziteta u Mančesteru, Bristolu i Berlinu, Institutom za onkologiju u Sremskoj Kamenici, KBC Bežanijska Kosa i zapošljavaju talentovane studente.


Jedno od preduzeća sa kojima KTIOS ima blisku saradnju je Visaris. Visaris je privatna kompanija osnovana 2003. godine i bavi razvojem medicinskih uređaja i softverskih sistema. Zapošljava prevashodno inženjere koji se bave biomedicinom i obradom signala i posluje u 14 zemalja na 4 kontinenta - u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi. Visaris je lider u ovoj oblasti kako u državi tako i u regionu.

Korisni linkovi:
www.visaris.com
www.embs.org - Engineering in Medicine and Biology Society
students.embs.org

Studenti posao pronalaze odmah po završetku školovanja

Dobro je poznato da studenti Fakulteta tehničkih nauka lako dolaze do posla. Kada govorimo o zapošljavanju studenata, smer za komunikacione tehnologije i obradu signala se nalazi u samom vrhu. Sudeći po podacima kojima raspolažemo, većina stupa u radni odnos odmah po završetku školovanja, a neretko se dešava da posao dobijaju još na višim godinama studija.

 Tim povodom smo razgovarali sa Vladimirom Ostojićem koji je stekao zvanje master inženjera na ovom smeru 2012. godine i trenutno radi na Fakultetu u okviru grupe koja se bavi obradom slike u medicini. Vlada ističe da su njegove kolege do posla došle bez mnogo muke. „Apsolutno svi studenti iz moje generacije su do posla došli u roku od pola godine. Do sada su stekli vredno radno iskustvo i neki od njih već menjaju preduzeća i radna mesta. Poseduju veliku širinu znanja koja im pruža priliku da veoma brzo napreduju u karijeri, a to im je omogućilo upravo školovanje na smeru Komunikacione tehnologije i obrada signala“. 

AlfaNum

AlfaNum je inovativno preduzeće koje okuplja tim eksperata koji već 15 godina nastoji da približi svet savremenih govornih tehnologija širokom krugu korisnika. U dosadašnjem periodu realizovane su softverske komponente za visoko kvalitetno prepoznavanje i sintezu govora na srpskom, hrvatskom i makedonskom jeziku. U razvoju ovih govornih tehnologija, koje su inicijalno bile namenjene slepima i slabovidima, AlfaNum je prvi u regionu. Pored govornih tehnologija, AlfaNum se bavi razvojem i implementacijom proizvoda za osobe sa invaliditetom (OSI), kao i pozivnih centara, informacionih centara i baza podataka.

Kao i mnoga druga preduzeća, AlfaNum je nastao kao spinof Katedre za komunikacione tehnologije i obradu signala i do sada je zaposlio brojne studente Fakulteta. Velika je čast imati za kolege istraživački tim koji je uspeo da razvije sisteme za prepoznavanje i sintezu govora koji su bolji čak i od Googlovih sistema za naš jezik, u šta se možete uveriti na sajtovima Radio televizije Vojvodine i Radio televizije Srbije klikom na dugme „Čitaj mi“ iznad vesti.

www.rtv.rs
www.rts.rs
www.alfanum.co.rs

Polaganje ispita preko projekata

Većina studenata upisuje elektrotehniku, jer žele što pre da dobiju priliku da se susretnu sa praktičnim radom. U okviru smera Komunikacione tehnologije i obradu signala postoji mnoštvo predmeta gde se akcenat stavlja na studentske projekte. Nešto više o tome rekao nam je Oskar Marko, student doktorskih studija koji je master rad odbranio prošle godine na našoj katedri.

„Mislim da je veoma korisno to što smo imali priliku da veliki broj predmeta polažemo preko projekata. Teorijska znanja su veoma bitna, ali se zasigurno najviše nauči kada te „bace u vatru““ – kaže Oskar. „Projekti sa kojima sam se susreo tokom školovanja odnosili su se na određivanje prisustva osobe u prostoriji preko RF predajnika, prepoznavanje izgovorenih brojeva, smanjenje količine radijacije kojoj je pacijent izložen pametnom obradom slike, simulaciju telekomunikacionog sistema… Pored vrednog znanja istakao bih jednako važne socijalne veštine koje smo moje kolege i ja stekli kroz timski rad. Naš smer je oduvek odlikovao snažan timski duh i međusobna podrška.“

Oskaru želimo sreću u daljem školovanju, a u prilogu možete videti i demonstraciju njegovog master rada.

Mališane zainteresovala sonda za Jupiter

Đaci trećeg razreda Osnovne škole "Đorđe Natošević" danas su imali priliku da vide kako izgleda svet nauke, o kojem su toliko mnogo slušali u školi. Tokom Posete "Biosens centru" Univerziteta u Novom Sadu mališani su se najviše zainteresovali za sondu za Jupiter u čijoj izradi će učestvovati i naučnici tog centra.

Ima li u svemiru vetra, šta je toplota i kako ćemo putovati na Jupiter, samo su neka od pitanja koje su učenici postavili. Mnogo pitanja i podignutih ruku pokazatelj je da su mališini uživali, ali i ponešto naučili.

  

"Verovatno ono što je njih najviše zainteresovalo je projekat koji treba da radimo za evrposku svemirsku agenciju koja će čovečanstvo 2022. godine slati na Jupiter. I mi kad smo bili mali hteli smo da budemo astronauti, naučnici", rekla je Vesna Crnojević Bengin iz Biosens centra.

Prema njenim rečima, negujući maštu i upitnost dece i deleći sa njima viziju i strast za naukom, možemo da ih podstaknemo na razmišljanje naizgled nerešivih problema, tako da u godinama koje dolaze oni nastave da svojim idejama pobljšavaju svet u kojem živimo.

Nedavno je obavljeno da je BioSens Centar osvojio prestižni Timing projekat ANTARES u okviru "Horizonta 2020", kojim ovaj centar Univerziteta u Novom Sadu prerasta u Evropski centar izvrsnosti za napredne informacione tehnologije u oblasti održive poljoprivrede.

Izvor: rtv.rs

Konkurs za studentska rešenja za aplikacije u okviru DevNet projekta

Prema dogovoru koji smo postigli sa predstavnicima kompanije Cisco, naši studenti će moći da konkurišu u okviru DevNet projekta sa svojim aplikacijama u domenu mrežnog programiranja.

Cisco je kompanija osnovana 1986. godine od strane grupe naučnika sa univerziteta Stanford. Vrednost preduzeća procenjuje se na oko 150 milijardi američkih dolara, a zapošljava više od 70 hiljada ljudi. Bavi se proizvodnjom mrežnih uređaja, a na domaćem tržištu je prisutna od 2002. Postignuti dogovor podrazumeva pomoć Cisca u razvoju i plasmanu aplikativnih rešenja na prestižnom međunarodnom projektu DevNet. Više informacija se može naći na linku http://icthub.rs/predstavljen-devnet-program-kompanije-cisco-u-ict-hub-u/ 
Naši studenti svoje master radove i doktorske disertacije mogu da rade u Ciscovim laboratorijama i sudeluju u ovom velikom istraživačkom projektu. Štaviše, Cisco će periodično i po pozivu držati predavanja za studente telekomunikacija i obrade signala i to iz oblasti cloud tehnologija, SDN mreža i smart grida.